Online test

Značaj lečenja sideropenijske anemije

Autor testa: DOC. Dr ZORICA CVETKOVIĆ, HEMATOLOG, KBC ZEMUN

Sideropenijska anemija, izazvana nedostatkom gvožđa, najčešći je oblik anemije širom sveta, čineći oko 50% svih slučajeva prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO). Ovaj poremećaj ima značajan uticaj na javno zdravlje, posebno u regionima poput Balkana, gde nutritivni i socioekonomski faktori pogoršavaju prevalencu. Gvožđe je ključno za sintezu hemoglobina, omogućavajući transport kiseonika u eritrocitima, a njegov deficit izaziva hipoksiju tkiva i sistemske komplikacije. Rizične grupe – žene u reproduktivnom periodu, trudnice i deca – posebno su pogođene zbog povećanih potreba ili povećanih gubitaka. Nedostatak gvožđa može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući anemiju, smanjenje energetske efikasnosti organizma, pa čak i poremećaje u razvoju kod dece. Zbog toga je od esencijalne važnosti edukaciju stanovništva o značaju pravilne ishrane, primena preventivnih mera, poput redovnih pregleda i suplementacije, kako bi se poboljšalo zdravlje stanovništva I smanjilo opterećenje zdravstvenog sistema.

Sideropenijska anemija se razlikuje od drugih tipova anemije po uzroku i terapijskom pristupu. Na primer, megaloblastna anemija nastaje zbog nedostatka vitamina B12 ili folata, što dovodi do stvaranja makrocitnih eritrocita, dok hemolizna anemija karakteriše preuranjeno uništavanje eritrocita usled autoimunih procesa ili infekcija. Srpasta anemija i talasemija su nasledne bolesti koje dovode do strukturnih defekata hemoglobina dovodeći do neimunske hemolize ili vaskularnih komplikacija. Lečenje aplastične anemije koja je izazvana insuficijencijom koštane srži, je kompleksno I podrazumeva i transplantaciju koštane srži.

Anemija hroničnih bolesti povezana je sa inflamacijom koja inhibira eritropoezu i obično se javlja kod stanja poput hroničnih infekcija, autoimunih bolesti ili maligniteta. Za razliku od nje, sideropenijska anemija nastaje zbog nedostatka gvožđa, što ometa proizvodnju hemoglobina i transport kiseonika u krvi. Dok se anemija hroničnih bolesti leči terapijama usmerenim na osnovno oboljenje, sideropenijska anemija se tretira nadoknadom gvožđa.

Prevalenca sideropenijske anemije na Balkanu visoka je među ženama reproduktivne dobi (20–30%), kod trudnica (30–40%) i kod dece (15–25%). Kod žena, hronični menstrualni gubici (20–40 mg gvožđa mesečno, do 80 mg kod menoragije) nadmašuju unos gvožđa (10–15 mg/dan, od toga apsorbuje se 10–20%). Trudnice imaju povećane potrebe (do 6–8 mg/dan u trećem trimestru) zbog rasta fetusa, placente i porođajnih gubitaka (oko 500 ml krvi). Deca su pogođena zbog brzog rasta, neadekvatne ishrane nakon dojenja i infekcija u zemljama sa nižim prihodima.

Nedostatak gvožđa nastaje usled disbalansa između unosa, apsorpcije i gubitaka. Vegetarijanske i veganske dijete, koje se temelje na biljnim izvorima gvožđa, mogu dodatno pogoršati stanje, jer biljno gvožđe (nehem gvožđe) ima nižu apsorpciju (2–10%) u poređenju sa hem gvožđem iz mesa, džigerice i ribe, koje se apsorbuje u većem procentu (15–35%). Pored toga, prisutnost supstanci koje inhibiraju apsorpciju, poput fitata iz žitarica, polifenola iz čaja i kafe, kao i kalcijuma iz mleka, dodatno smanjuje bioraspoloživost gvožđa. Malapsorpcija kod odrđenih zdravstvenih stanja poput celijakije, inflamatornih bolesti creva i stanja nakon barijatrijske hirurgije smanjuju bioraspoloživost gvožđa i njegovu resorpciju na nivou duodenuma, dok hronični gubici krvi, na primer zbog gastrointestinalnog krvarenja ili parazitskih infekcija, mogu dodatno doprineti njegovom deficitu. Kod trudnica, hemodilucija dodatno komplikuje stanje, dok kod dece deficit gvožđa utiče na neurološki razvoj zbog uloge gvožđa u sinapsama. Ovi faktori ukazuju na potrebu za ciljanim skriningom u specifičnim grupama populacije koje su podložne nedostatku gvožđa.

Simptomi uključuju umor, bledilo, dispneju, tahikardiju i smanjenu fizičku sposobnost zbog smanjene oksigenacije. Teža stanja mogu izazvati anginu ili srčanu insuficijenciju zbog povećanog srčanog opterećenja. Kod dece, hronični deficit narušava kognitivni razvoj, dok kod trudnica povećava rizik od prevremenog porođaja i niske porođajne težine novorođenčeta. Specifični znaci poput koilonihije (lomljivi nokti) i glositisa ukazuju na dugotrajni deficit. Imuni sistem je oslabljen, povećavajući podložnost infekcijama. Komplikacije su izraženije u rizičnim grupama zbog ograničenih kompenzatornih mehanizama, što zahteva brzu intervenciju.

Dijagnoza se zasniva na iscrpljenju zaliha gvožđa (latentna sideropenija, feritin<15 µg/l), hipoferemiji tj. niskoj koncentraciji gvožđa u serumu, povišenom kapacitetu transferina za vezivanje gvožđa i niskoj saturaciji transferina (manifestna sideropenija, TSAT <15%) i pada koncentracije hemoglobina (sideropenijska anemija; Hb <120 g/l kod žena, <130 g/l kod muškaraca). Eritrociti su  mikrocitni i hipohromni, a broj retikulocita normalan ili snižen.  Povišen CRP ukazuje na inflamaciju. Kako je ferritin reaktant akutne faze, u uslovima hronične inflamacije vrednosti feritina do 100 µg/l ukazuju na sideropenijsku anemiju. Kod svih muškaraca i postmenopauzalnih žena obavezna su bidirekciona endoskopska ispitivanja i testiranje na H.pylori infekciju. Bidirekciona endoksopija, se uz obavezan ginekološki pregled prepočuje i kod žena u generativnom preriodu.

Terapija sideropenije i sideropenijske anemije se vrši oralnim preparatima (100–150 mg elementarnog gvožđa dnevno), podeljenim fleksibilno u 2-3 doze. Najčešći oralni preparati gvožđa su fero-glukonat (3 mg/kg/dan kod dece), fero-fumarat i fero-sulfat. Porast Hb za ≥20g/l nakon 4 nedelje se smatra adekvatnim terapijskim odgovorom. Po normalizaciji Hb, terapiju treba nastaviti narednih 3–6 meseci do normalizacije feritina (optimalno ≥ 50 µg/l). Mogući neželjeni efekti oralnih preparata gvožđa su opstipacija, mučnina, bol u stomaku. Bakar i mangan optimizuju hematopoezu kod složenih deficita. Oralno gvožđe se može primeniti na drugi dan kako bi se prevazišla hepcidinska barijera i povećala resorpcija i podnošljovost. Intravenska primena rezervisana je za malapsorpciju, loše podnošenje i izostanak odgovora na standardne oralne preparate. Kod trudnica  počev od drugog trimestra (od 12 nedelje trudnoće) kao i pri vrednostima feritina ispod 30 µg/l obavezna je nadoknada gvožđa. Terapija sideropenijske anemije sprovodi se uporedo sa dijagnositčkim postupcima usmerenim na utvrđivanjem njene etiologije. Ukoliko se uzrok sideropenijske anemije ne može otkloniti (npr. menometroragije), po normalizaciji feritina se savetuje nastavak terapije održavanja.

Terapijske doze (100–150 mg/dan) brzo koriguju Hb i feritin, sprečavajući hipoksiju, za razliku od suplemenata (10–30 mg/dan), koji su preventivni ali neadekvatni za kliničku anemiju. Nepravilna terapija produžava oporavak, pogoršava simptome (umor, kognitivni pad) i povećava rizik od relapsa ili srčanih komplikacija. Studije pokazuju da adekvatna terapija smanjuje morbiditet, posebno kod trudnica i dece.

Zaključak

Sideropenijska anemija predstavlja značajan javno zdravstveni izazov, posebno na Balkanu, gde visoka prevalenca zahteva sveobuhvatan i koordiniran pristup. Brza dijagnoza, potvrđena kliničkim i laboratorijskim nalazima (npr. feritin, hemoglobin, saturacija transferina), ključna je za pravovremenu intervenciju. Kontinuirana terapija fero-glukonatom, fero-fumaratom ili fero-sulfatom, uz praćenje biomarkera poput porasta hemoglobina za ≥20 g/l nakon 4 nedelje i normalizacije feritina (≥ 50 µg/l) nakon 3–6 meseci, dokazano smanjuje morbiditet i poboljšava kvalitet života. Lečenje mora biti praćeno dijagnostikom i eliminacijom uzroka (npr. gastrointestinalnih gubitaka ili malapsorpcije) kako bi se sprečili relapsi. Na Balkanu, ključne mere uključuju edukaciju o ishrani, skrining rizičnih grupa i unapređenje pristupa zdravstvu kako bi se smanjila prevalenca i poboljšao kvalitet života.

Reference

1. Camaschella C. Iron deficiency. Blood. 2019;133(1):30-39.
2. Pasricha SR, et al. Diagnosis and management of iron deficiency anaemia: a clinical update. Med J Aust. 2020;213(8):360-366.
3. WHO. Guideline: Daily iron supplementation in adult women and adolescent girls. Geneva: WHO; 2016.
4. Lopez A, et al. Iron deficiency anaemia. Lancet. 2021;397(10270):407-417.
5. Auerbach M, et al. Treatment of iron deficiency anemia in adults. N Engl J Med. 2022;386(11):1053-1062.
6. Snook J, Bhala N, Beales ILP, Cannings D, Kightley C, Logan RP, et al. British Society of Gastroenterology guidelines for the management of iron deficiency anaemia in adults. Gut. 2021. 60(10):1309-16. 

Time’s up