Dvostruka inhibicija IL-17A/IL-17F u celom spektru aksijalnog spondiloartritisa
Za mnoge pacijente sa aksijalnim spondiloartritisom (akSpA) i dalje postoji potreba za traženjem drugih terapijskih opcija i novih mehanizama delovanja lekovitih supstanci. Studije faze III BE MOBILE 1 i 2 su stoga procenjivale efekat primene bimekizumaba – monoklonskog antitela koje selektivno inhibira interleukine (IL) 17A i 17F – u punom spektru pacijenata sa akSpA.
Kompleksna akSpA
AkSpA je hronična imunološki posredovana inflamatorna bolest sa različitim manifestacijama, posebno u sakroilijakalnim zglobovima i kičmi, ali i na periferiji i ekstramuskuloskeletnoj. Spektar akSpA obuhvata kako pacijente sa definitivnim strukturnim oštećenjem sakroilijakalnog zgloba vidljivim na rendgenskom snimku, odnosno sa tzv. radiografskom formom (r-akSpA), tako i pacijente bez vidljivih strukturnih oštećenja (neradiografski oblik bolest – nr-akSpA).
Opterećenje izazvano akSpA značajno i trajno utiče na živote pacijenata. Pored toga, mnogi od njih doživljavaju neuspeh lečenja, neuspeh u dostizanju terapeutskog cilja ili i dalje imaju preostale simptome. Iz tih razloga se traže nove mogućnosti terapije, odnosno lekovi sa novim mehanizmima delovanja.
Metodologija i napredak studija BE MOBILE 1 i 2
Ključni inflamatorni medijatori u akSpA su IL-17A i IL-17F. U fazi IIb BE ACTIVE studiji i njenom otvorenom proširenju kod pacijenata sa aktivnim r-akSpA, bimekizumab 160 mg svake 4 nedelje je rezultirao brzom kontrolom bolesti u poređenju sa placebom, sa efikasnošću koja se održavala do 3 godine.
BE MOBILE 1 i BE MOBILE 2 su paralelne 52-nedeljne randomizovane dvostruko slepe studije faze III: BE MOBILE 1 fokusiran na bezbednost i efikasnost lečenja kod pacijenata sa nr-akSpA i BE MOBILE 2 fokusiran na pacijente sa r-akSpA. Studije su uključivale pacijente sa aktivnom bolešću kod kojih je prethodni tretman sa najmanje 2 nesteroidna antiinflamatorna leka (NSAID) bio neuspešan ili je bio kontraindikovan, ili ga nije mogao tolerisati.
Pacijenti u svakoj studiji su randomizirani u 2 grupe (254 pacijenta sa nr-akSpA u odnosu 1:1 i 332 sa r-akSpA u odnosu 2:1) da primaju bimekizumab 160 mg svake 4 nedelje ili placebo. Od 16. nedelje, pacijenti iz prethodne placebo grupe su takođe primali bimekizumab 160 mg svake 4 nedelje.
Primarni cilj studija bio je poboljšanje od najmanje 40% u rezultatu Međunarodnog društva za spondiloartritis (ASAS40). Ciljni indikatori su procenjeni u 16. nedelji.
Dobijeni nalazi
Efikasnost
U 16. nedelji, 47,7% pacijenata lečenih bimekizumabom nr-akSpA postiglo je ASAS40 naspram 21,4% u placebo grupi. Kod pacijenata sa r-akSpA, ovaj odnos je bio 44,8 prema 22,5% (p < 0,001). Odgovori ASAS40 bili su slični kod pacijenata koji nisu uzimali inhibitore faktora nekroze tumora (TNFi) i kod onih koji su prethodno uzimali TNFi, ali nisu adekvatno reagovali na njega.
Poboljšanja su takođe primećena u skoru aktivnosti bolesti ankilozirajućeg spondilitisa (ASDAS) i objektivnim markerima upale, uključujući visokoosetljivi C-reaktivni protein (hs-CRP) i MRI sakroilijakalnih zglobova i kičme.
Aktivni tretman je značajno poboljšao ASAS odgovore, fizičku funkciju, ublažavanje bolova, kvalitet života i pokretljivost kičme u poređenju sa placebom i kod pacijenata sa nr-akSpA i r-akSpA. Nikakvo prethodno izlaganje TNFi nije uticalo na efikasnost.
Sigurnost
Lek se generalno dobro podnosio i kod pacijenata sa nr-akSpA i r-akSpA, i nisu primećeni novi bezbednosni signali.
Najčešći neželjeni događaji povezani sa bimekizumabom (koji se javljaju kod > 3% učesnika) uključivali su nazofaringitis, infekciju gornjih disajnih puteva, faringitis, dijareju, glavobolju i oralnu kandidijazu. Gljivične infekcije (sve lokalizovane) češće su primećene kod pacijenata koji su primali bimekizumab. Nisu prijavljeni značajni kardiovaskularni događaji (MACE) ili aktivna tuberkuloza. Incidencija uveitisa i inflamatorne bolesti creva bila je niska.
Zaključak
Prve dve studije faze III koje procenjuju efikasnost i bezbednost dvostruke inhibicije i IL-17F i IL-17A sa bimekizumabom u čitavom spektru pacijenata sa akSpA pokazuju da je primena bimekizumaba rezultirala brzim i klinički relevantnim smanjenjem manifestacija bolesti u poređenju sa placebo i dobro se podnosio. Autori istraživanja stoga navode da bimekizumab može pacijentima sa akSpA ponuditi efikasnu opciju lečenja sa novim načinom delovanja.
