Halitoza je postala naučna tema: Koji nalazi proizilaze iz trenutnih studija?

3 minutes read

Ozbiljna naučna istraživanja se već sada bave halitozom, odnosno lošim zadahom. Saznaju uzroke, traže biomarkere i moguće veze sa pojavom raznih bolesti i, naravno, mogućnosti lečenja. Dakle, gde je u ovom trenutku stiglo saznanje o ovom pitanju? Odabrali smo 4 zanimljiva rada na ovu temu objavljena ove godine.

Intraoralni naspram ekstraoralnih uzroka 9:1

Halitoza može biti uzrokovana i intraoralnim i ekstraoralnim faktorima. Iako ima raznoliku etiologiju, istraživači su otkrili da u velikoj većini (80-90%) slučajeva intraoralni faktori kao što su oblaganje jezika, parodontalna bolest i loša oralna higijena igraju značajnu ulogu. Dakle, samo 10–20% je izazvano ekstraoralnim uzrocima povezanim sa sistemskim oboljenjima. Ovo je potvrđeno sistematskim pregledom studija pretraživanih u bazama podataka MEDLINE (PubMed), Google Scholar i Vilei Online Librari i objavljenih između 2014. i 2020. 1

Sulfan kao biomarker halitoze?

Umesto toga, u svojoj studiji poprečnog preseka, južnokorejski istraživači su merili nivoe isparljivih sumpornih jedinjenja (VSC) i ispitivali pojavu halitoze kod pacijenata sa gingivitisom i parodontitisom i učestalost ovih inflamatornih bolesti kod pacijenata sa halitozom. 2 Uključili su 104 učesnika (52 žene i 52 muškarca) prosečne starosti 46,49 (± 16,03) godina, i to 33 zdrave kontrolne grupe, 43 pacijenta sa gingivitisom i 28 sa parodontitisom. Gasnom hromatografijom su merili vrednosti vodonik sulfida (H 2 S) i metil merkaptana (CH 3 SH) kao reprezentativnih VSC.

Granične vrednosti VSC za dijagnozu halitoze bile su 65,79 ppb kod žena i 79,94 ppb kod muškaraca. Ukupni nivo VSC je bio značajno veći kod gingivitisa nego kod zdravih kontrola (186,72 ± 374,83 prema 19,80 ± 40,19 ppb; p = 0,035), razlika između grupa za gingivitis i parodontitis nije dostigla značaj (153,79 ± 1 ± 27 ppb). Nivo H 2 S je bio značajno veći u obe grupe pacijenata (sa gingivitisom 100,51 ± 183,69 ppb, sa parodontitisom 91,57 ± 132,06 ppb, zdrave kontrole 14,97 ± 31,22 ppb) i koncentracija CH 3 SH iv grupe je bila značajno veća. nego kod zdravih kontrola (29,31 ± 59,16 naspram 5,73 ± 14,10 ppb; za sva poređenja p < 0,05).

Halitoza je bila izraženija kod pacijenata sa gingivitisom i parodontitisom nego kod zdravih kontrolnih grupa (39,5 i 42,9 prema 3%; p = 0,005). Suprotno tome, od učesnika sa halitozom, 53,1% je imalo gingivitis, 37,5% parodontitis, a incidenca parodontalne bolesti bila je 90,6. Multivarijantna logistička regresiona analiza je otkrila da je parodontalna bolest značajan prediktor halitoze (odnos šanse [OR] 3,607; 95% CI 1,023–12,718; p = 0,046). Prema rečima autora rada, rezultati ukazuju da se sulfan može koristiti kao biomarker halitoze kod pacijenata sa parodontalnom bolešću.

Postoje li fundamentalne razlike između dijagnostičkih metoda?

Zlatni standard među modalitetima koji se koriste u dijagnozi halitoze je subjektivno organoleptičko merenje. U tom kontekstu, mađarski stručnjaci su se bavili pitanjem koji je halitometar najpogodniji za dijagnostikovanje ovog problema. 3 Zbog toga su izvršili sistematski pregled literature u bazama podataka MEDLINE , Embase , Scopus , Veb of Science i CENTRAL upoređujući organoleptička (subjektivna) merenja i instrumentalne (objektivne) metode. Na kraju, u pregled je uključeno 76 radova, odnosno 14.635 pacijenata.

Objedinjeni Spearmanov koeficijent korelacije (cc) za monitore sulfida bio je 0,65 (95% CI 0,53–0,74; p < 0,1), za prenosne gasne hromatografe 0,69 (95% CI 0,63–0, 74; p < 0,1), za gasni hromatograf 0,7. (95% CI 0,67–0,83; p < 0,1). Nijedan od najčešće korišćenih halitometara nije bio značajno superiorniji od ostalih. Pored toga, Halimeter i OralChroma nisu dobro korelirali sa organoleptičkim nivoom oralne halitoze, tako da prema autorima postoji potreba da se razviju bolji halitometri kao alternativa organoleptičkim procenama.

Emocionalni i društveni uticaj na adolescente i mlade odrasle osobe

Naravno, halitoza se nažalost odražava i na društveni i lični život tako pogođenih osoba. Većina studija se fokusira na prevalenciju halitoze, etiologiju i psihološki uticaj kod odraslih, ali slične procene kod mlađih populacija nedostaju. Iz tog razloga, rumunski autori su sproveli sistematski pregled publikacija na ovu temu pretražujući 4 baze podataka (Scopus, Scholar, Veb of Science, ProKuest). 4 Tada je samo 6 ispunilo kriterijume za uključivanje.

Prema nestandardizovanim i standardizovanim upitnicima (OHIP-14 i SCL-9-R), adolescenti i mladi odrasli sa halitozom osećali su se anksioznije i depresivnije, izolovani od društvenih interakcija, imali su niže samopoštovanje i narušen kvalitet života i patili od osećanja stida. Sve ovo u krajnjoj liniji dovodi do nestabilnosti mentalnog zdravlja, prepreka za postizanje ciljeva i sveukupnog smanjenja kvaliteta života, posebno kod mlađe populacije sa aktivnim društvenim životom. Zato je poželjno edukovati o uzrocima halitoze i, pre svega, efikasnim načinima prevencije ili lečenja.

Izvor:

1. Memon MA, Memon HA, Muhammad FE et al. Aetiology and associations of halitosis: a systematic review. Oral Dis  2023 May; 29 (4): 1432−1438, doi: 10.1111/odi.14172.
2. Lee Y.-H., Shin S.-I., Hong J.-Y. Investigation of volatile sulfur compound level and halitosis in patients with gingivitis and periodontitis. Sci Rep  2023 Aug 14; 13 (1): 13175, doi: 10.1038/s41598-023-40391-3.
3. Szalai E., Tajti P., Szabó B. et al. Organoleptic and halitometric assessments do not correlate well in intra-oral halitosis: a systematic review and meta-analysis. J Evid Based Dent Pract  2023 Sep; 23 (3): 101862, doi: 10.1016/j.jebdp.2023.101862.
4. Briceag R., Caraiane A., Raftu G. et al. Emotional and social impact of halitosis on adolescents and young adults: a systematic review. Medicine (Kaunas)  2023 Mar 14; 59 (3): 564, doi: 10.3390/medicine59030564.