Danas ću govoriti o složenom dijagnostičkom algoritmu kod bolesnika sa fabrijevom bolešću. To je praktično algoritam koji je zasnovan na patofiziologiji same bolesti, moramo da imamo kratak podsetnik samih patofizioloških glavnih događanja tokom ovog obolenja kako bismo mogli da razumemo dijagnostički algoritam, koji se bavi različitim fazama, ovaj patofiziologije u cilju što ranije detekcije ove bolesti. Mutacija gla fokusa gena na xq kraku hromozoma je odgovorna za praktično deficit potpuni ili parcijalni deficit u sintezi Alfa galaktozidaze, enzimu koji je odgovoran za metabolizam sfingolipida. Koji ukoliko je odsutan dovešće do povećane akumulacije globo triaosilceramid gb3 u lizozomima, pokreće se različite vrste autoimunih mehanizama koji će dovesti do aktiviranog procesa ćelijske apoptoze, nekroze, ćelijske disfunkcije, aktivacija procesa inflamacije.
On je odgovorno za praktično deficit u sintezi Alfa galaktozidaze svesni smo da muškarci Imaju mogućnost prenosa transmisije isključivo na ženske potomke ove bolesti obzirom da su oni heterozigoti. Ako razmišljamo o ženama kao heterozigotima oni će imati mogućnost u 50% slučajeva da prenesu ovu bolest kako na muškarce odnosno na ženske potomke tako i na mušku populaciju. ono što jejako važno da zapamtimo da muškarci su prenosioci bolesti samo na kćerke, žene heterozigot Imaju mogućnost prenosa i na kćerke i na sinove, s druge strane žene nisu samo isključivo nosioci već vrlo često one su obolele. Proces obolenja je vrlo specifičan kod žena i vezan je za inaktivaciju drugog zdravog hromozoma kao što znamo imamo dve kopije gena za Alfa galaktozidazu, jedna koja se nalazi na mutiranom hromozomu, druga je na intaktnom očuvanom, ali vrlo često grupa naučnika je zaključila da dolazi do takozvanog procesa lionizacije stvaranje kompaktnog proteinskog tela barovog tela koji ne aktiviše taj normalni hromozom i onemogućava da se determiniše izvesna sinteza Alfa galaktozidazete ona praktično biva snižena.
To je proces koji se ne dešava podjednako u svim ćelijama, on se dešava sporadično shodno tome postoji velika heterogenost u fenotipskom ispoljavanju različitih tipova bolesti. Kod fabrjive bolesti kod ženskog pola danas smo svesni da osnovni fenotipski oblici fabrijeve bolesti su klasičan oblik koji počinje u ranom detinjstvu, odlikuje se vrlo često neuropatskim bolom, akroparestezijama, znojenjem, odlikuje se antiokeratomima. I vrlo često oftalmološkom patologijom. Potom imamo onaj klasičan oblik bolesti koja počinje u nekim kasnijim fazama života i odlikuje se značajno sporijom progresijom i kao poseban entitet izdaja se fenotipski oblik sa isključivo manifestacijama na kardiovaskularnom sistemu.
Grupa autora 2017 godine objavljuje veoma interesantne rezultate prateći 500 bolesnika i ishod bolesti da li se radilo o tome da li su imali klasičan tip fabrijeve bolesti, da li su bili muškog ili ženskog pola, ili su imali neklasičan tip bolesti. U praktično gornjem ovom dijagramu vidi se mogućnost ispoljavanja različiti sistemskih manifestacija fabrive bolesti ona je bila najzastupljenija kod muškog pola i klasičnog oblika fabrijeve bolesti. Najmanje sistemskih efekata neželjenih događaja bilo je ispoljeno kod žena koje su imali atipičan tok bolesti. Ako posmatramo indeksiranu masu leve komore kao prediktor morbiditeta i mortaliteta zajedno sa sniženom glomerulnom funkcijom, ponovo imamo značajno veće u statistički veću zastupljenost kod muškaraca koji su imali klasičan oblik bolesti.
Što se tiče samog kliničkog ispoljavanja bolesti ona može da se ispolji kad sam tok bolesti može da bude rani, kasni, sistemska zahvaćenost, multisistemska ili skoncentrisana isključivo na jedan organski sistem, najčešće kardiovaskularni i tok bolesti može da bude težak, progresivan ili sporo progresivan oblik bolesti. Što se tiče same dijagnostike prvobitno ona počinje od toga što mi postavljamo kliničku sumnju na fabrijevu bolest tokom fizičkog pregleda, najčešće uočavamo te znake koji su sugestibilni na fabrijevo obolenje, potom uzimamo detaljnu amnezu baveći se da li je neko od predaka porodičnim stablom, praktično neko je potomaka imao sličnu simptomatologiju i slične zdravstvene probleme i po po kom tipu nasleđivanja je bila vezana ta bolest.
Što se tiče samog toka fabrijeve bolesti,njegovih kliničkih manifestacija, specifično je da za detinjstvo i ranu mladost imamo često ispoljene neuropatske bolove, imamo poremećaje znojenja, česte febrilne epizode, oftalmološku simptomatologiju, tortuozne retinalne krvne sudove korne, probleme sa sluhom, vrlo izrazite angiokeratome, pojavu početne mikro albuminurije i gastrointestinalne simptomatologije. Sa aspekta druge decenije života Vrlo često imamo pojavu već izraženih promena na kardiovaskularnom sistemu, kardiomiopatiju pojavu moždanih udara ili tranzitovanih hemijskih ataka.
Ostatak intervjua možete videti u video materijalu iznad.
